Јухор, између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу, планина величанствених врхова, очаравајућих видика, бујних шума, кристално чистих потока који настају из 17 извора воде (најчешће се помињу Буковица, Добре воде, Николин кладенац).
Немогуће је дати суд шта је вредније, природни ресурси од непроцењиве вредности или археолошка налазишта од којих се издваја Келтски град. Келтско утврђење откривено је 1997.године. Археолози су приликом истраживања и ископавања пронашли 140 предмета који су припадали Келтима. Претпоставља се да је Јухор био насељен у 8.веку п.н.ере.
Фото Милан Никић
Јухор има природне и историјске капацитете за развој сеоског, ловног, планинарско-пешачког и излетничког туризма. За љубитеље верског туризма ту су православни драгуљи:
Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору (непокретно културно добро, проглашена спомеником културе одлуком Владе Републике Србије јануара 2005.год.)
Женски манастир Својново из 14.века, посвећен светом Николи Мирликијском.
Јухорска ружа ветрова, једнако је привлачна љубитељима здраве животне седине колико и заговорницима теорије да ће ветар одиграти важну улогу у бици за опстанак планете, као „погонско фориво“ за производњу електричне енергије.
Србија има девет ветропаркова. Да ли ће Јухор бити десети? Папир је на столу руководства Рековца, Варварина и Јагодине.
Еколошки активисти указују на бројне проблеме:
„По информацијама које за сада имамо ветропарк би заузео површину од 2309ха. (Јагодина 295, Рековац 570 и Варварин 1449ха). Посећи хектаре и хектаре шуме, уништити планину као што је Јухор све под изговором да је то у сврху „зелене енергије“, коси се са здравим разумом“ – кажу еколошки активисти и питају се:
„Да ли је могуће да они који представљају локалну власт баш толико мрзе свој крај (за неке и родни крај) и као слепи послушници који не размишљајући донесу одлуку без дискусије и информација о могућим последицама овог пројекта“.
Србија није једина земља на чијој се територији граде ветропаркови. Стоји питање да ли је једина која код оваквих и сличних пројеката (нпр рударење литијума) не обраћа пажњу на негативна дејства на животну средину, на еколошке критеријуме у коришћењу простора, очување природе, животне средине и културног наслеђа.
Хрватска, на пример, има 24 ветропарка. Већина ветрогнератора подигнута је на планинском кршу, који за нешто друго и није.
Остаје да видимо да ли ће Левчани као Дон Кихот са Јухора кренути у борбу против ветрењача.